Pozicijata na Vratnica u odnos na Tetoo i Skopje

Za Vratnica ....

Eee, za Vratnica ima mnogo da se zbori.
  Nemozem ja ovde koljko i da Vi zborim, raskazuam i preraskazuam, da Vi staljam slice vakvi ili onakvi, da Vi gu dolovim pravata atmosvera koa vladee u Vratnica.
  Za toa ce mora Vie licno da gu posetite. Samo tace ce dji otkriete onja mnogo mali rabote so koj Vratnica dji zarobua svite nejzini posetiteli, i dji prae vecni zavisnici od nua.

Ipak red e da kazem nesto, so sto bi Ve zapoznal koljko-tolko so Vratnica.

  Za prv put Vratnica se spomnua u 15 - ti vek (1452-53 god.) u turscite defteri, deka se vika deka Vratnica imala okolo 59 semejstva.
  Sve do 18 vek imalo pomali ili pogolemi migracioni dvizenja, pa joste ne e b's jasno kako tija se odvijale i sto sve se desaalo so Vratnica u toa vreme.
  Se spomnua i mestoto (seloto) Moravce koe se naodjalo na okolo 800m severo-zapadno od d'nasna Vratnica, i od koe demek zitelite se uputile na sever prema Kosovo i sredna Srbija trazejci ponormalni uslovi za zivot, zosto ovde Turcite baegji gji ugnetuale.
  Samo i od tamo bile proterani i morale da se vrativ nazad, pa tace zaedno so onja koj ostanale u stariat kraj gu formirale Vratnica koa mie d'naska gu poznaljamo. Od toa nivno vracanje verojatno poteknua i imeto na Vratnica.
  Inace ima i jos 2 teorie za imeto na Vratnica. Ednata se povrzua so toa deka Vratnica e kako vrata (porta) za ulaz od Kacanickata u Poloskata kotlina. Drugata pa se temeli na toa deka zapadnata strana na Ljubotan nalikua na vrat (shija) - Shija Ljubotanska, pa od tamo i imeto.

Motelat u Vratnica - prv najstinski motel u cela Makedonija

  Vratnica d'naska e s'staena od 18 maala (rodoj) : Stepanovci, Siskovci, Dlabocani, Koecevci, Stanisovci, Vasilevci, Golomevci, Danecevci, Dobrocevci, Peovci, Todorovci, Kostanecevci, Madzicevci, Maskocevci, Mojsicevci, Kraguljevci, Dabocevci i Papudzini.

  Atarat na Vratnica se protega : na sever od srtat na Sar Planina megju vr'ojte Ljubotan i Piribeg, pa sve na jug do rekata Vardar. Na istok Vratnica granici so atarite na selata Staro selo i Orasje, a na zapad so Beloviste i malo so Neraste.

  Vratnica so svojat atar ima puno mesnosti, koj svaci za sebe imav interesno ime i svoa prikazna. Eve nekoljko od mesnostite u Vratnica : na sever : Livadica, Senokos, Vrazji Vir, Rupina Livada, Kamce, Bucje, Orman, Mal Orman, Kale, Ckalo, Dva Duba, Moravce, Venci, Kladje; na zapad : Livadica, Kamenica, Cresnica, Paligorica, Trapista, Lozje, Belojsko; na jug : Calija, Kamen, Tatin Vr, Klenice, Osoj, Dl'boci Dol, Golina, Pejcinov Rit, Rupa, Vakalska Njiva, Smilovce, Cesto Dubje, Redes, Rakoac, Golugojca, Carina, Pecaliste; na istok : Bel Dol, Gabar, Krs.

  Porano kako i svegde na svetav, i u ovja kraj bilo siromasno. Zatoa ljudite morale da traziv care, pa najcesto isle na pecalba u drugji drzae za da em omoguciv koljko-toljko poasalan zivot na svojte blisci. Jos od k'da prviat Vratnicanac Gjero Antic u 1903 godina zaminal za Amerika, pa sve do d'n d'naska trae taja pusta pecalba i emigracija na Vratnicani niz cel svet. Najvise ne ima u  Amerika (posebno u Detroit), u Kanada, Australija, Germanija, ...... ma ne ima niz cel svet.  :))
  Koljko mi e milo k'da na leto ce vidim kako Vratnica se puni so ljudi, kako setkarav po ulicete, .... kako sve stanua pozivo, poveselo.

Zimsci ambient u Vratnica : kucarce pokraj ezeroto u Golina i planinar na samo nekoljko koraka od vr'at Ljubotan (2498 m)

  U i okolo Vratnica imalo nekoljko crkveni i sveti mesta. Posebno se izdvojuav crkvata u Cesto Dubje (na nejzino mesto sea se gradi manastir) i d'nasnata crkva Sveta Petka (se naodja na severo-istok u Vratnica). Selska slava e Kostanoan i se slavi na 3-ci Juni. Drugji slave po maala : Petkoan, Sveti Nikola, Arangjeloan, Mitroan.

  Skolo u Vratnica postoelo jos od drugata polojna na 19 vek, i prvo se rabotalo po kuce, za da so tek na vreme se gradele i objekti za taja namena. D'naska u Vratnica ima moderno osnovno skolo (O.U."Simce Nastovski") u koe uciv deca od Vratnica, Belojste, Rogaceo i Stareselo. Opremeno e so mnogo ucilnice, video prostorija, kompjuterska ucilnica, kancalarie, kujna, internat, fiskulturna sala, sportsci tereni.

  D'naska Vratnica e prijatno mesto za zivenje. Ima skoro sve sto e e potrebno na moderna urbana naselba. Jos poodamna ima vodovod i struja, a isto i asvaltirani ulice i telefon od pred 15-20 godine. Povazni objekti u Vratnica : skoloto "Simce Nastovski", postata, opstinskata zgrada, ambulantata, motelat, IGM "Vratnica" (fabrika za betonsci elementi), crkvata Sveta Petka, mostat na rekata Rakita, ribnikat i ezeroto u Golina, nekoljko kulturno-istorisci spomenici (spomenicite od NOB u Vukleo, u skolo, kue Gabar, u crkva i pod Belojste), odmoralisteto na Ljubotan, benziskata pumpa, domat (prostorijata) na zemjodelskata zadruga "Ljuboten" (sea ne postoi zadrugata, a u domat e smesten Mladinsciat Klub - popularno narecen "Katce"). U letoto '2003-ta godina domat e renoviran i mu e vratena prvobitnata funkcija na Kulturan Dom. U edan negov del e napraena moderna sportska sala, a u ostanatiat sa smesteni kancalarie i prostorie na zdruzenijata koj postoiv u Vratnica.

  Vratnica e povrzana so regionalan asvaltan put so Tetoo (oddalecenost - 22 km), a preko nega i so Skopje (do tamo ima jos 40 km). Od druga srana pa do Skopje moze da se stigne i preko Rudina rogaceska i Radusa, ali putat ne e bas celosno asalan. U faza e izgradba na asvaltan put koj ce ne povrzua automatsci so Skopje (dl'zina od VR do SK okolo 20-25 km). Blazesi ni.  :)

  Od stopanstvoto bi ga istaknal rabotanjeto na fabrikata u Gabar - IGM " Vratnica" (Industrija za Gradezni Materijali). Ima i nekoj pomali firmicinja koj za reklama na sajtav mora da vrliv nekoa para.  :))
 U Vratnica ima nekoljko prodavnice za sve i sva : od jadenje, preko sportski rekviziti i gjubre za na niva, pa sve do oprema za pienje kafe od nogje i praenje skara za 5 minuta. Masala !

  Ugostitelstvo. Nadaleko procueniat motel u Makedonija i u svet - Vratnickiat se razbira. Mnogo ljudi imav ubaj momenti projdeno tamo okolo nega. Steta sto sea ne rabota pod puna para. U Vratnica rabotav i 2 caffe bar-a : dobro poznatiat "Jack Daniels", i taze otvoreniat "Anastasija - N.G.".

  U nasiav kraj zemjodelieto e kako-tace prisutno. Baegji ljudi imav stoka, traktorcinja i pribor za rabota na pole. U leto nekada ima i trka na poljska mehanizacija, i toa u 4 kategorie : 1. motokultivatori, 2. mali traktorcinja (kao "Toma Vinkovic"), 3. traktori, i 4. kombajni, balirace i vrtaljce na seno.

  Vratnicki tradicie. Ima pojce tradicie u Vratnica koj se odrzuav so godine nanazad. Ova sa nekoljko od nia : proslava na B'dnik u sredselo, zaednicko slavenje na praznikat Vasilica, selska slava - Kostanoan, tradicionalan turnir u fudbal, rakomet i kosarka za 1-vi Maj, izlet za 2-ri Maj pokraj motelat, rekata Racita, fabrikata u Gabar i okolnite livade, 2-ro Avgust-ovsci izlet i kampuanje na Ljubotan.

  Vratnica i okolnite naselbe. Vratnica so joste 6 naseleni mesta (Belojste, Stareselo, Rogaceo, Gorno i Doljno Orasje i Jazince) gu socinuav opstina Vratnica.

  Ova bese - Vratnica od mene za Vas. Ako sakate pojce informacie - bujrum pa posetite ne, ili prasajte me za sve sto ce Vi srce posaka.

VRATNICA - u srce te nosim !!!

* Koristena literatura :
      1. Turski popisni defteri, Popisen defter br.12, godina 1452/53
      2. D-r Slavko Milosavlevski - "Vratnica" (Etno-socioloski prikaz), 1985
      3. Jovan F. Trifunoski - "Polog" - Antropogeografska proucavanja, SANU, Beograd, 1976
      4. Zivko Stafanovski - "Poloska panorama '73", CIID "Polog"-Tetovo, Tetovo, 1975
      5. Ja mysticAL i mojte nepresusni izvori  :)